Smrdibube
Karakteristike i ishrana
Ovi insekti su biljojedi i hrane se uglavnom voćem i povrćem. Kao i većina buba koja se hrani plodovima (kao što su paprika, paradajz, pasulj, breskve itd.) i smrdibube prvo ogule opnu ploda i zatim se hrane sokom unutar ploda. Ovakav način ishrane ostavlja za sobom tragove zbog kojih kasnije plodovi propadaju i zbog toga mogu nastati velike štete dolaskom ovih štetočina.
Izgled ovog insekta podseća na neku vrstu viteškog štita, tako da su debljina i širina ove štetočine gotove iste. Mogu biti raznih boja i variraju od nekoliko nijansi zelene pa sve do tamno braon boje. Dužina odrasle jedinke može biti od 12 do 17mm i sve odrasle jedinke ove vrste imaju krila i mogu da lete.
Znaci najezde smrdibube
Pored ogromne štete koje mogu da naprave u poljoprivredi tokom letnjeg perioda, prve znake najezde primećujemo uglavnom u jesen. U ovom periodu se pojavljuju oko kuća, uglavnom na sunčanoj strani, u pokušaju da pronadju neku pukotinu na zidu. U tim pukotinama one će provesti zimu.
Osim što pronalaze rupe na fasadi i prozorima one se takodje kreću i istražuju nov prostor pa često mogu i da udju u domove i to u velikom broju. Ta najezda je isključivo u potrazi za mestom gde bi prezimele t.j. u potrazi za skloništem.
Da li smrdibube zaista smrde?
Ovaj insekt je dobio ime po svom odbrambenom mehanizmu. Dakle, kada se osete ugroženim oni ispuštaju neprijatan miris iz žlezde koja se nalazi u abdomenu. Smatra se da ih upravo taj miris štiti od raznih predatora. Miris ovog insekta često ljude asocira na ustajali luk ili smeće, medjutim činjenice govore nešto drugačije.
Miris ove hemikalije koju luče podseća na jake biljne začine pre svih na korijander.
Zanimljivo je da ova hemikalija i njen miris traju satima pa ako ne želite da se “osećate” onda bi trebalo izbeći direktan dodir sa ovim insektom.
Da li smrdibube ujedaju?
Postoji veliki broj vrsta ovih buba i skoro sve se hrane isključivo biljkama. One napadaju voće i povrće a neretko napadaju i samu biljku. Mogu da unište razne kulture jer napadaju biljke preko plodova, lišća, stabljike pa čak i korena.
Postoje vrste koje su predatori i hrane se drugim insektima. Ove vrste se smatraju korisnim u poljoprivredi jer uništavaju štetne insekte.
Medjutim, nijedna vrsta smrdibuba ne ujeda i ne grize ljude, ali stvaraju osećaj nelagodnosti kada se pojave u našem okruženju.
Da li su smrdibube opasne za kućne ljubimce?
Velike najezde ovog insekta uticale su i pojavom u zatvorenom prostoru t.j. u domovima. Njihova pojava u prostoru gde žive mačke ili psi prouzrokovaće znatiželju zbog čega ih mogu čak i progutati.
Po rečima američkih stručnjaka ne postoje dugoročni problemi od gutanja smrdibube. Medjutim može doći do iritacije jezika i usana koja može prouzrokovati povraćanje kod ljubimaca.
Zaštita i prevencija
Istraživanja su pokazala da je najbolja zaštita od ovih insekata zapravo fizička zaštita. Imajući u vidu da se ovi insekti hrane biljkama i da su preko leta u polju, to nam ostavlja dovoljno vremena da preventivno zatvorimo sve sitne pukotine na kući. U jesen oni će nagrnuti sa polja u naše domove u potrazi za skloništem u kojem bi mogle da se kriju preko zime. Zbog toga je poželjno sve pukotine oko prozora i vrata zatvoriti kao i sitne pukotine oko roletni i tavanskih prozora.
Hemijska zaštita ih može samo trenutno suzbiti, ali ne može sprečiti novi nalet ovih insekata.
Oni mogu prezimiti i na otvorenom (u bašti ili dvorištu) ispod kamenja ili sl, pa je baš iz tog razloga poželjno iste ukloniti, i dvorište i okolinu očistiti od krša i smeća.
Veliki problem može nastati ako se smrdibube usele u napuštene domove ili vikendice. Njih je onda teško istrebiti jer se zavlače u sitne pukotine i tu ostaju preko zime. One se ne hrane i ne razmnožavaju sve do proleća kada izlaze iz pukotina i napadaju prvu biljku na koju slete.
Smrdibube u dvorištu
Na proleće ovi insekti izlaze iz svojih skrovišta i počinju da se hrane. U tom period se hrane svim biljkama koje su im dostupne i na njih polažu jaja (uglavnom sa donje strane lista). Kada se smrdibube izlegu iz jaja, kreće migracija ka većem izvoru hrane. Ove migracije su usmerene ka voćnjacima i raznim drugim biljnim kulturama (pasulj, paprika, paradajz itd.). Često je njihova pojava u malom broju i ne predstavlja opasnost medjutim ako se namnože, štete u poljoprivredi mogu biti ogromne.
Poljoprivrednici su uvideli da je najbolje rešenje u prevenciji i uklanjanju njihovog staništa u kom prezime. Na taj način se uklanjaju njihova prirodna skloništa i sprečava da odrasle jedinke tu provedu zimu i samim tim narednog proleća će se broj ovih štetočina znatno smanjiti.