Poznato je da postoji preko 800 vrsta krpelja. Mogu biti različitih boja i veličine (posebne vrste) i do 2 santimetra. Krpelji se dele u dve grupe, takozvane tvrde (sa leđnim štitom) i meke(bez štita).
Svi krpelji se hrane krvlju. Posle hranjenja ženka krpelja u sebi nosi veliku količinu jaja (tokom hranjenja je mužjak oplodi) koje ispušta, ne na domaćinu već na zemlji u nekim sakrivenim mestima (u raznim pukotinama ispod nekih predmeta ili grana itd.). Imaju 4 stadijuma sazrevanja i potrebno im je od 6 meseci do 7 godina (zavisno od vrste i podneblja) da sazre.
Poznati su kao prenosioci virusnih i bakterijskih oboljenja. Trenutno, najpoznatija bolest koju prenose krpelji je Lajmska bolest. Prenosi se ujedom krpelja. Osoba koja je zaražena Lajmskom bolešću na mestu ujeda će imati veliko crvenilo, praćeno temperaturom i malaksalošću (kroz nekoliko dana od ujeda).
Dezinsekcija krpelja (na teritoriji Beograd i Srbije) insekticidima je najzastupljeniji metod.
Primenjuju se metode vlažne aplikacije (nanošenje preparata ručnim pumpama), hladno ili toplo zamagljivanje (ULV uređaji).
.jpg)
Smrdibube, smrdljivi martin (Pentanoma rufipes), nisu baš omiljeni insekti. Mnogi će reći da su dosadne, ružne i da ne mogu da podnesu smrad koji ispuštaju. Zapravo miris jeste neprijatan, a može se osetiti kad ih ubijemo ili ga ispuste kad osete da su u opasnosti.
Pročitajte više.jpg)
Leto je za mnoge najlepše godišnje vreme, sunce sija, napolju je toplo, topla je i voda u moru, sve je spremno za uživanje. Ali da ne bude sve idealno pobrinuli su se komarci.
Pročitajte više.jpg)
Bubašvabe su invazivne i opasne štetočine koje uspevaju u različitim zatvorenim i otvorenim okruženjima širom sveta. Imaju pljosnato telo ovalnog oblika, šest nogu prekrivenih bodljama i dugačke antene, obično dužine celog njihovog tela.
Pročitajte više