Vatrene stenice

Familija Pyrrhocoridae ili vatrene stenice obuhvataju manji broj vrsta koje se karakterišu upadljivim crveno-crnim šarama. Poznata vrsta je Pyrrhocoris apterus. Jedna je od najčešćih stenica u šumama, a posebno u parkovima. Masovno se nalazi na lipovim stablima u drvoredima gde se vrlo često javlja u tolikom broju da cela debla budu prekrivena ovim insektima. Ima je i na slezu i drugim biljkama.

Imaju dorzoventralno (trbušno-leđno) spljošteno telo u obliku štita. Usni aparat im je u vidu rilice i podešen je za sisanje. Hrane se mrtvim organskim materijama i semenom lipe i crnog sleza iz kojeg sišu sokove. Prednja krila su u okviru polukrilaca. Obično su bez zadnjih krila, ali ima izuzetaka. Odrasle jedinke nemaju sposobnost letenja.

Upadljivim bojama imitiraju otrovne insekte pa se time štite od neprijatelja. I pored njihove jarke upozoravajuće obojenosti, imaju brojne prirodne neprijatelje. Smrdljive žlezde se kod odraslih nalaze na grudnom regionu i na potencijalne opasnosti mogu reagovati izlučivanjem sekreta neprijatnog mirisa. 

One su zbog svoje crvene boje i zadržavanja u velikim skupinama na donjim delovima stable lako uočljive. Prepoznaju se i po neugodnom mirisu. Njihova dužina je između 9 i 11 mm. Obično su ženke malo duže i šire.

Ove stenice žive gotovo svugde. Karakteristične su za mediteransko područje i područje istočne i centralne Azije.

Životni ciklus

One prolaze kroz jednostavnu (nepotpunu) metamorfozu (jaje, larva, adult) i obično imaju samo jednu generaciju godišnje. Ipak, neke odrasle jedinke mogu živeti i do dve godine. 
Ceo životni ciklus može trajati od dva do tri meseca u zavisnosti od temperature.

Tokom aprila ili maja ženke polažu jaja na zemlju ispod opalog lišća ili kamenja. Iz jaja se izlegu larve koje liče na odrasle, ali za razliku od njih nemaju polukrilca i manje su. Larve žive zajedno sa odraslima, tako da se oba stadijuma sreću od proleća do jeseni. Prvi adulti nove generacije pojavljuju se sredinom ili krajem juna.

Larve i adulti će tražiti hlad tokom dana kako bi obezbedili samo jednu generaciju godišnje (visoke temperature će ubrzati razvoj u odrasle jedinke).
Njihov životni ciklus se završava hibernacijom, padom spoljašnje temperature i smanjenjem dužine dana, kada se skupljaju na deblima i granama, praveći zajednice sa po više stotina hiljada jedinki, što veoma zanimljivo izgleda. Posle toga, aktiviraju se sa prvim sunčanim i toplijim danima.

Štetnost

Stabla koriste samo kao stanište, ne oštećuju ih i ne spadaju u štetne vrste. Nisu opasne ni po zdravlje ljudi i životinja, jer ih ne ujedaju i ne prenose parazite i bolesti.

Larve sišu sokove iz različitih delova biljaka,najčešće iz generativnih (cvetnih pupoljaka i nedozrelog semena). Veće štete mogu da prouzrokuju u izrazito suvim letima.

Mnogi ljudi ih mešaju sa kupusnim stenicama i greškom smatraju štetočinama i uništavaju. Kod prepoznavanja, treba znati da ona na leđima ima puni crni trougao i dve pune crne tačke.

Dezinsekcija vatrenih stenica zahteva tretiranje t.j. prskanje insekticidima prostore na kojima se okupljaju i zadržavaju. Uzimajući u obzir da nisu štetne, trebalo bi utvrditi da li je dezinsekcija neophodna i koje preparate treba koristiti u njihovom suzbijanju.

Zbog svoje prekobrojnosti mogu smetati onima kojima insekti nisu previše naklonjeni.